cavrljanje
Ti si ovdje, a ja sam tamo, ti si na mom, a ja na tvom mjestu, ne susrećemo se, možda, ali samo možda se ponekad sretnemo, ne gledamo se, praviš se da me ne vidiš, pravim se da te ne vidim, šapneš mi - ćao ljubavi, odgovaram - ćao, mili, još tiše, tužnije. Pomiluješ mi ruku u prolazu, slučajno, primičeš je usnama, ljubiš kosu, pitaš - jagode? Klimam glavom - jagode. Prepričavam ti dan, i tako svaki dan, u prolazu, da me ne čuješ, da te ne čujem, jermi se ne srećemo, mi se ne gledamo, izađem ja iz sebe, ti iz tebe, onda radimo sve što ne smijemo, sve što želimo, dalekojedno od drugog, jedno u drugom. Puštaš mi ruku, pošto smo umrli od ljubavi, vičeš - zbogom ljubavi, vidimo se sutra. Tako umrla od tuge, odgovaram - jedva čekam, ljubavi, puštam i ja, srce staje, ja se budim ovdje, drugačija, još tužnija. Na drugoj strani ti, misliš da si sanjao, trzaš se iz polu-sna, prepolovljen, bunovan,očajan. Šapćem - nisi sanjao, mili, ali ti me ne čuješ od srca koje preglasno lupa.